Српска православна црква (СПЦ) данас слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.

Према традицији, у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат је као- Зимски Крстовдан, када се прослављају Свети Теопемт и Теона.

Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.

Крстовдан се слави увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра као успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет.

У православним храмовима на Крстовдан служи се литургија Светог Јована Златоустог, уз обред великог освећења воде, који прати празнично богослужење.

Крстовданска водица се након водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува се у кућама ради здравља.

Крстовдан уочи Богојављења посни је дан за православне вернике, без обзира на то који дан „пада“ у недељи.

За овај празник везује се доста обичаја и веровања.

У неким деловима Србије на Крстовдан „ваља“ да се опере сав веш и очисти кућа, а по народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, дуваће током године.

У 12 дана, од Божића закључно са Крстовданом, огледа се 12 месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу. Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом.

У неким местима се поред Богојављења и на Крстовдан плива за Часни крст.