Агресија НАТО алијансе на Србију, односно тадашњу СР Југославију, почела је 24. марта 1999. године у вечерњим сатима, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
Према подацима Министарства одбране Србије, током 78 дана агресије убијен је 1.031 припадник Војске и полиције, а погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце. Рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа води се као нестало.
Како је светској јавности представљено, разлог агресије била је ситуација на Косову и Метохији, односно тешка хуманитарна криза на том простору, а наредбу за напад дао је Хавијер Солана, тада генерални секретар НАТО, генералу САД Веслију Кларку.
Као изговор за агресију НАТО искоришћени су догађи у Рачку, 15. јануара, а онда и неуспех наводних преговора вођених у Рамбујеу и Паризу.
Пошто је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији, уз предлог да Уједињене нације надгледају мировно решење на Косову и Метохији, НАТО је започео ваздушне ударе.
У стварности, на КиМ се догодила серија терористичких аката које је починила такозвана ОВК, како против снага безбедности Србије и СРЈ, највише полиције, тако и против бројних цивила, не само Срба него и Албанаца, објеката инфаструктуре, српских светиња такође.
Према првом саопштењу Генералштаба Војске Југославије, 24. марта око 20.45, у првом налету гађано је више од 20 објеката. Први пројектили пали су на касарну у Прокупљу у 19.53. Следио је напад на Приштину, Куршумлију, Батајницу, Стражевицу. НАТО је започео бомбардовање са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији.
Током 11 седмица агресије готово да нема града у Србији који се није нашао на мети. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом.
По налазима одговарајућих служби Србије, до 10. јуна забележено је 18.168 авио прелета. По НАТО изворима, налета је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања, авакси и слично. У дејствима је у прво време учествовало дневно око 70 борбених авиона, да би доцније тај број био и око 400 свакодневно.
О материјалној штети која је нанета током НАТО агресије изнети су разлицити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на приближно стотину милијарди долара, а група економиста Г17 проценила је штету на 29,6 милијарди ондашњих долара.
НАТО је негирао да је имао губитака, а из Београда су долазиле тврдње да је оборено више десетина летелица. Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио више од 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички председник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. да НАТО није имао жртава.
Током агресије места на територији Пчињског округа бомбардована су 48 дана, при чему је ракетирано 78 циљева са 1.119 пројектила од којих су страдала 62 лица, рањено је 207 људи и оштећено је 4.500 стамбених објеката.
До обуставе агресије НАТО дошло је после потписивања Војно-техничког споразума код Куманова 9. јуна 1999.
Три дана по потписивању Војно-техничког споразума код Куманова 9. јуна 1999. започело је повлачење снага Србије односно СРЈ са Косова и Метохије. Споразум је одредио успостављање мисије Уједињених нација, УНМИК.
Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао је наредбу о прекиду бомбардовања.
Савет безбедности ОУН је тада усвојио Резолуцију 1244. У саставу мисије КФОР на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника.
Данас, у 11 часова, комеморативним скупом крај Споменика погинулима у ратним сукобима од 1990. године и током НАТО агресије, биће обележена 26. годишњица НАТО бомбардовања.
Том приликом биће положени венци и цвеће и одржан пригодан програм, а присутнима ће се обратити градоначелник др Слободан Миленковић.
