
Док се Гимназија “Бора Станковић“ у Врању месецима бави протестима и штрајком, како би, како кажу, подржали захтеве студената, надлежни у Гимназији заборављају да се баве оним што би требало да буде приоритет у раду, а то је обезбеђивање квалитета и континуитета образовано-васпитног процеса, али и безбедност деце. Нарочито забрињава стање терасе изнад главног улаза, са које се константно одвајају делови малтера и фасаде. Оштећења су видљива и на зидовима зграде, са којих се фасада рони, што додатно угрожава безбедност ученика.
Још крајем јануара запослени у Гимназији одлучили су да ступе у законски штрајк, како би дали подршку захтевима студената. Непосредно пре тога пленум матураната Гимназије донео је одлуку о комплетној обустави рада ученика завршне године до испуњења захтева студената. Пролазе месеци, а ученици су ускраћени за редовну наставу и остаје питање на који начин ће надокнадити изгубљене часове и завршити годину.
Управа Гимназије, уместо да се бави примарним питањима, пре свега образовањем својих ученика, подлеже неким другим утицајима и бави се протестима. Уједно, с обзиром да подржавају захтеве студената, међу којима је и објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду и утврђивање ко је све одговоран за ту несрећу, требало би да се позабаве и безбедношћу своје зграде испред које се окупљају матуранти и остали учесници како би се организовали за протестне шетње.
Наиме, у Гимназији „Бора Станковић“ у Врању, безбедност ученика је угрожена због урушавања терасе изнад главног улаза. Оштећена тераса, са које отпадају делови малтера и фасаде, представља директну опасност за ученике, а роњење фасаде са зидова зграде додатно забрињава.
Овакве слике намећу питање – зашто се пажња и време расипају на незаконске обуставе наставе, уместо да руководство школе, на челу са директорком, пажњу усмери на стварање безбедних услова за рад и боравак ученика у и око школе.
Призор и слике оштећене терасе изнад главног улаза, намећу озбиљна питања о одговорности и приоритетима руководства школе. Ова ситуација не само да угрожава безбедност ученика, већ и шаље поруку о небризи и запостављању основних услова за рад и боравак у школи.
Недопустиво је да се у Гимназији „Бора Станковић“ у Врању, док се зидови руше, директорка бави споредним активностима, игноришући опасност која виси над главом сваког ко уђе у ту школу. Овај призор није само питање оштећене терасе, већ одраз неодговорности и небриге за безбедност ученика.
Крајње је време да се стави тачка на неодговорност и да се интереси и безбедност ученика ставе на прво место.