Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Националну стратегију за борбу против корупције за период од 2024. до 2028. године, имајући у виду потребу да се процеси усмерени на спречавање и борбу против корупције планирају и уреде на свеобухватан и системски начин.
Усвајање Националне стратегије показује да се Србија налази на путу јасног циља и чврстог опредељења спречавања и елиминисања корупције у највећој могућој мери.
Овим документом су, као ризичне, обухваћене области полиције, здравства, образовања, локалне самоуправе, грађевинарства, финансирања политичких активности, пореза и царина, јавних набавки, приватизације и јавних предузећа, док су области заштите узбуњивача и лобирање заступљене у оквиру ових области.
Спровођење Националне стратегије допринеће испуњавању 14 прелазних мерила за Поглавље 23 – Правосуђе и основна права, а када је реч о репресивним мерама, ова стратегија упућује на израду анализе потреба за изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, као и унапређењу резултата истрага, процесуирања кривичних дела корупције, повећању броја осуђујућих пресуда и одузете имовине проистекле извршењем коруптивних кривичних дела.
Прва Национална стратегија за борбу против корупције усвојена је 2005. године, а у годинама које су следиле и низ других докумената, као и Оперативни план за спречавање корупције у областима од посебног ризика, који представља преглед свих антикорупцијских политика од 2005. године.
Чланови Владе донели су Одлуку о образовању Савета за вештачку интелигенцију на период од пет година, који треба да усклађује и координира активности на спровођењу стратешког оквира из области развоја вештачке интелигенције, прати реализацију планираних мера и активности, укључујући и Стратегију развоја вештачке интелигенције у Републици Србији за период од 2020. до 2025. године, прати стање, потребе и стандарде развоја и примене вештачке интелигенције у Србији и свету.
Радно тело има и саветодавну улогу и припрема предлоге, препоруке и стандарде, даје мишљења и стручна образложења о свим питањима из области развоја и примене вештачке интелигенције у нашој земљи.
На седници је усвојен Интегрисани национални енергетски и климатски план Републике Србије за период до 2030. године са визијом до 2050. године, као кључни стратешки документ којим се дефинишу стратешки циљеви и динамика њиховог остваривања у процесу енергетске транзиције.
Политике и мере за остваривање циљева овог плана груписане су у пет кључних димензија: декарбонизација, која обухвата емисије гасова с ефектом стаклене баште и обновљиве изворе енергије, енергетска ефикасност, енергетска сигурност, унутрашње енергетско тржиште и истраживање, иновације и конкурентност.
Влада Србије образовала је Радну групу за унапређење производње и тржишта јагодастог воћа – малине, купине, јагоде, боровнице и рибизле, како би се сагледалa и дефинисалa актуелна ситуација у тој области, са посебним освртом на критичне тачке у тржишном ланцу у процесу производње од расадничарске, преко плантажне производње, до пласмана на тржиште, а у циљу доношења одговарајућих мера за решавање постојећих проблема.
Чланови Владе усвојили су Закључак којим се одобравају средства за доделу једнократне новчане помоћи грађанима којима је изузетно угрожен животни стандард, а живе на територији градова Крагујевца и Краљева и на територији општина Баточина и Кнић, у укупном износу од 11.211.000 динара.
Чланови Владе сагласили су се да се донесе Одлука о успостављању сарадње између Града Новог Сада, Република Србија, и Града Гјумрија, Република Јерменија.
Одлуком је прецизирано да се сарадња успоставља у областима културе, туризма, образовања, информационих технологија, заштите и очувања животне средине, као и у другим областима.
