На традиционалној додели награда најуспешнијима у врањском спорту, посебно место заузима награда за животно дело у области спорта. Један од добитника ове награде је Бранко Анђелковић кога смо угостили у нашем Јутарњем програму како бисмо од њега сазнали колико му ова награда значи.

Бранкова спортска прича почиње 1972. године када је почео да тренира у петлићима Динама на позицији голмана  и тамо је провео скоро деценију. Након тога, играо је у Раднику, БСК-у, Железничару, Врањској Бањи, Бијелом Пољу, Морави и другим клубовима. Своју каријеру као играч завршио је у Динаму 2001. године.

–  У спорту је нормално и победити и изгубити и човек мора на то да се навикне, рекао је Бранко Анђелковић.

Бранко је тренер и ради са младим играчима којима преноси своје знање и искуство. Каже да је заинтересованост за голмане мала и да је то тежак посао иако изгледа јако лако.

– Радим у првом тиму као тренер голмана и радим у школи фудбала Престиж исто са голманима, имам отприлике 10 до 15 малишана. Голмански посао је јако тежак и парадокс је када у школу фудбала дође 300 деце и од свих њих само тројица хоће да буду голмани. Они мисле да се ту не ради и не трчи, него само стојиш на гол и то је то, али је голмански посао тежак и мукотрпан и тежи је од посла фудбалера. Потребно је велико одрицање и велики рад, рекао је Анђелковић.

Бранку ова награда како и сам каже много ласка. Потврда је његовог деценијског рада и залагања за спорт и омладину. Награду је примио са својим унуком Константином који такође воли спорт.

Поред Бранка, награду за животно дело у области спорта добио је и Живорад Жика Николић.