Манастир Преподобни Прохор Пчињски данас је обележио Светог краља Милутина, другог ктитора ове велике светиње. Ово је била и прилика да се отвори Ризница манастира у новом простору, а поставку је свечано отворио министар културе, Никола Селаковић.

Прослављање празника Светог краља Милутина у манастиру Преподобног Прохора Пчињског отпочело је Светом литургијом, коју је служио Његово високопреосвештенство архиепископ и митрополит врањски Пахомије.

Светој литургији присуствовали су министар културе Никола Селаковић, државни секретар у министарству културе Дејан Антић и председница Скупштине града Врања, Зорица Јовић, као и представници других општина и јавних установа.

Подсећајући на култ Светог краља Милутина, митрополит Пахомије је у беседи поручио да је неговање сећања на свете претке који су допринели очувању духовности наша дужност.

-Да буде срећна и благословена ктиторска слава ове свете обитељи, која је била помало заборављена, запостављена, и ми је последњих година обнављамо, и суштина јесте да обнављамо сећање оног нашег суштинскога у нашем народу. Јесте да је тешко време, али треба да се вратимо том сећању, да би молитве светитеља биле са нама, рекао је у беседи митрополит врањски Пахомије.

Након литургије обављено је резање славских колача, а кумство за наредну годину од ђакона Јована преузео је ђакон Филип.

Након молитвеног сабрања уследило је отварање манастирске ризнице.

Прва Ризница, формирана је 1998. године у манастиру и она је представљала делимичан одраз изузетних покретних споменика културе која су га красила.

Визија је да посредством нове сталне поставке богатство и значај ризнице манастира Светог Прохора Пчињског буду доступни свим заинтересованим категоријама друштва, да се преко ње истакне значај овог манастира, те да се допринесе његовом отварању и комуникацији са публиком, верницима и истраживачима.

-Овај дан је заиста велики јер је то наставак онога што смо 1998. године почели а сада са Божијом помоћи и трудом многих овде да ову Ризницу просто изнесемо на видело света, рекао је митрополит Пахомије.

У циљу израде сталне поставке Ризнице, Народни музеј Врање је обавио истраживање предмета, селекцију истих за излагање и детаљан синопсис нове сталне поставке. Урађена је конзервација предмета из ризнице, те  примерака старих и ретких књига које су предвиђене за излагање.

-Тај посао је обухватао неколико година рада на селекцији, конзервацији, документацији, чувању музеалија, да би потпуним увидом у расположиву грађу могао да се формира јединствени концепт поставке. Ову поставку чине иконе, богослужбени предмети, књиге и архивска грађа, нагласила је директорка Народног музеја, Маја Алексић.

Стална поставка смештена је у новом  простору, прилагођеном музеолошким стандардима и постулатима, како би се предмети на адекватан начин чували и презентовали.

-Оно што смо сматрали да је Минеј из 19. века, показало се да је Празнични минеј Божидара Вуковића и он ће, у библиотеци нашег Светог манастира, бити најстарија књига из 1538. године. Још увек је у Архиву и свакако ће овде у Ризници добити значајно место, рекао је др Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ.

Аутор концепције поставке је Јелена Атанасовић, виши кустос-историчар из Народног музеја у Врању, а аутор дизајна поставке је реномирани архитекта, Хаџи Оливера Николић.

Отварање нове ризнице реализовано је уз подршку Министарства културе, а министар Селаковић и свечано је отворио манастирску поставку.

-Задовољство ми је и част што сам позивом Високопреосвећеног митрополита и архиепископа господина Пахомија данас овде пред вама, и у прилици да заједнички отворимо нову ризницу манастира Светог Прохора Пчињског, манастира који је неизоставан део ризнице српске духовности, светосавске духовности на оном духовном простору који је насељен српским народом, који готово читав један миленијум сведочи о нашем постојању и нашој верности господу Богу, вери православној, и који је кроз многе бурне векове био искра која је палила пламен слободе међу народом нашим на овим просторима а и околини, рекао је Никола Селаковић.

Стална поставка ризнице манастира Светог Прохора Пчињског ће на најбољи могући начин презентовати историју људске цивилизације од постања, као и миленијумску историју манастира и приказати врхунске уметничке домете дела старих мајстора из различитих области уметничке и занатске продукције, чуло се на отварању.