Пчиња је река која је својим током кроз јужну Србију просекла стену и створила чудо природе, Вражји камен, о коме смо писали у оквиру претходног текста серијала Крст на камену. Локалитет Вражјег камена је на десној долинској страни Пчиње, на месту споја главне долине и долине Црновске реке, њене десне притоке, и чини јединствену предеону целину.
Иначе, сама река Пчиња је лева притока Вардара и тече кроз Републику Србију и Северну Македонију. Пчиња припада егејском сливу и дуга је 128 километара. Пчиња настаје од неколико потока на западној падини планине Дукат код села Радовница, одакле даље тече на запад, под именом Трипушница. Долина реке чини микрорегион са центром у месту Трговиште, где се у Трипушницу са југа улива Лесничка река, одакле река тече даље на запад под именом Пчиња. Ова регија је једна од најсиромашнијих и регија са највећим одливом становништва у Србији. Пчиња потом тече на запад, северно од Широке планине. Код села Шајинце прима десну притоку Коћурицу и наставља на југ уском долином између планина Рујен и Козјак. У овој долини се налази село и манастир Прохор Пчињски. Недалеко одатле, после 45 км тока кроз Србију, река прелази у Македонију.
У морфогенетском смислу предео Вражјег камена – Просечника (који је и назив добио управо по томе што је река Пчиња “просекла“ стену) је пример секундарног развоја селективне ерозионе морфологије у речној долини и као такав уписан је у Инвентар обејката геонаслеђа Србије. Назив Вражји камен односи се на литице и остењаке са десне стране реке Пчиње, док је Просечник топоним за пролаз између стена са исте стране реке.
Основне морфолошке целине овог простора су водоток реке Пчиње са алувијалном равни и долинске стране са стеновитим одсецима и остењацима. У наредним чланцима посебно ћемо се бавити и црквом Свете Богородице, која представља део природног добра на секударној коси на долинској страни између дна долине Пчиње и долине Црновске реке, десне притоке Пчиње. Већи део овог заштићеног подручја, који спада у трећу категорију заштите, припада Српској православној цркви, близу 46 посто, државни облик својине има нешто више од 34 процената и најмањи део је у приватном власништву, негде око 20 посто.
Низводно од Вражјег камена и Просечника долина реке Пчиње је заштићена као природно добро друге категорије Предео изузетних одлика “Долина Пчиње“. Осим овог, у ближој околини Вражјег камена – Просечника, нема других заштићених природних добара. Такође, сама црква која се налази на Вражјем камену категорисана је као непокретно културно добро од великог значаја за Републику Србију.
Поред своје изузетности, у смислу геоморфолошких карактеристика, река Пчиња обилује и разноврсним биљним и животињским светом, чак и неким врстама које нису карактеристичне за подручје јужне Србије, па је тако од 11 врста риба, седам заштићених и две строго заштићене, а евидентирано је и присуство врста карактеристичних за егејски слив, а то се највише односи на део који припада “Долини Пчиње.“
Долина Пчиње се сматра коридором медитеранских врста гмизаваца које свој ареал шире према северу (Радовановић, 1964).[1] Бројни гмизавци медитеранске врсте пронађени су у долини ове реке, о чему су посебно писали стручњаци у студији заштите Споменик природе “Вражји камен – просечник“ Завода за заштиту природе Србије.
Пчиња се широко разлива, формирајући појаву типа уплетене реке са развојем бочних рукаваца и речних спрудова. Ово је посебно карктеристично после поплава у јануару 2015. године, које су посебно захватиле подручје општине Трговиште. Широко долинско дно Пчиње одговара алувијалном нивоу, кога изгледа не плаве ни велике воде, мада је присутно бочно подсецање овог нивоа, са ширењем индундационог нивоа умреженог тока. Као да је река по овом правцу некада текла усецајући се и подсецајући долинску страну.
Бројни простори око реке Пчиње, укључујући и подножје Вражјег камена, изузетно су примамљиви туристима, а локално становништво радо користи природне лепоте овог краја за пикник или боравак у природи са породицом.
[1] Радовановић, М. (1964): Die Verbreitung der Amphibien und Reptilien in Jugoslawien. Senckenbergiana. biol, Frankfurt a. Main 45: 553/561.
Овај текст део је пројекта Крст на камену, који је суфинансиран средствима Општине Трговиште. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
