Врање ће 7. септембра прославити 80 година живота у слободи. На овај дан, 1944. године, снаге Народноослободилачке војске Југославије су ушле у град, чиме је стављена тачка на окупацију Врања током Другог светског рата.
Готово три и по године, Врање је у Другом светском рату живело под окупацијом снага бугарске војске. Живот је био тежак, а сво то време Врањанци су сањали о ослобођењу.
У лето 1944. године, дошло је до повољног развоја ситуације за савезничке снаге у борбама против силе осовине које су тежиле да поробе читаву Европу.
Након успешних диверзантских акција партизанских јединица у околини Врања и током снажне офанзиве Црвене армије која је протерала немачку армију са територије Совјетског Савеза и почела снажно напредовање кроз Европу, дошло је до преговора између НОВЈ и јединица бугарске војске.
Како је ослобођење земље било сасвим извесно, договорено је повлачење окупаторских снага са ове територије, како би се избегло непотребно крвопролиће, подсећа на ове догађаје историчар Ненад Стојиљковић.
Коначно, слобода долази 7. септембра, када јединице 22. српске дивизије НОВЈ улазе у Врање.
– Партизани са три стране улазе у Врање, од којих једна колона долази из данашње улице Партизански пут и њих су грађани Врања дочекали са пешкирима и заставама, веома радосно и весело.
Колона партизана је ушла на коњима, а Врањанци су их веома срдачно поздрављали.
Треба напоменути да је Врање слободу платило са преко 900 погинулих ратника и неколико стотина цивила које су стрељали бугарски окупатори.
Њима дугујемо слободу која дошла 7. септембра 1944. године – каже Стојиљковић.
Он додаје да су ондашњи Врањанци показали слободарски дух и отпор окупацији и покушајима насилне бугаризације овдашњег живља.
Због тога, поред 31. јануара када је Врање 1878. године ослобођено турске владавине и 4. октобра, када је 1918. године ослобођено у Великом рату, Врање слави и 7. септембар, као дан ослбођења од фашизма.
– Позивам све грађане да се, као и раније, и овог 7. септембра окупимо у што већем броју да би људима у Врању, у Србији и целом свету, који су дали своје животе за слободу, одали заслужену пошту и сетили се њихове жртве и страдања.
Тиме ћемо показати да ти људи нису узалуд гинули, већ да су дали своје животе за веома вредну ствар – поручује Стојиљковић.
