На иницијативу министра информисања и телекомуникација г. Дејана Ристића, генерални директор компаније ,,Јетел Србија“ г. Мајк Мишел дароваће Народном музеју Србије вредно уметничко дело откупљено од приватног лица на молбу наше централне музејске установе.

Наиме, Народни музеј Србије имао је потребу да збирку ликовне уметности обогати делом истакнутог српског сликара Боривоја К. Раденковића које се до сада налазило у приватном власништву.

На молбу министра г. Ристића, генерални директор компаније ,,Јетел Србија“ г. Мишел откупио је наведено дело које ће даровати нашој централној музејској установи.

Тим поводом, министар информисања и телекомуникација г. Дејан Ристић присуствоваће у петак, 7. марта, у 11 часова, у Атријуму Народног музеја Србије, примопредаји донације генералног директора компаније ,,Јетел“ г. Мишела који ће директорки Народног музеја Србије гђи Бојани Борић Брешковић уручити уметничко дело Боривоја К. Раденковића под називом  ,,Сејач“. То дело настало је између 1912. и 1914. године. У питању је уље на платну димензија 90 х 109,5 цм.

Изјаве за медије министра г. Ристића, генералног директора компаније ,,Јетел Србија“ г. Мајка Мишела, као и директорке Народног музеја Србије гђе Бојане Борић-Брешковић планиране су након уручења донације.

Љубазно молимо све заинтересоване медијске екипе да се акредитују код Министарства информисања и телекомуникација путем адресе електронске поште која гласи press@mit.gov.rs

О АУТОРУ

Боривоје К. Раденковић (1871–1952), први српски сликар школован у Паризу, оставио је за собом разноврсно и обимно дело, које, посматрано у целини, обележава стилска уједначеност, односно припадност духу поетског реализма. Поред сликарског опуса који данас чини најбројнији и свакако најважнији сегмент Раденковићевог рада, његова заоставштина обухвата цртеже, карикатуре и илустрације, предмет сасвим посебног поглавља за проучавање. 

Раденковић није излагао током живота, а имајући у виду године Балканских, Првог и Другог светског рата, знатан број његових радова није сачуван. Након завршених студија у Паризу 1906. године, Раденковић  се вратио у Србију.  Сликао је, предавао у пиротској, а потом крагујевачкој гимназији. Балканске, као и Први светски рат провео је на бојиштима, прешао је Албанију, а крај рата је дочекао радећи у Црвеном крсту у Женеви.

У послератном периоду био је веома активан, али није учествовао јавно у уметничком животу, односно није излагао. Ликовна јавност га је једино познавала као карикатуристу. Његове карикатуре, обележене социјалним струјањима и утицајима ангажоване уметности одликују вешт цртеж, спонтаност и оригиналност у изразу. 

После Првог светског рата Раденковић се трајно настанио у Београду. Предавао је у Четвртој београдској гимназији, а потом био учитељ цртања на Техничком факултету где је остао до краја радног века.

О ДЕЛУ

Љубазношћу генералног директора компаније ,,Јетел Србија“ г. Мишела, Народном музеју Србије биће дарована слика Боривоја К. Раденковића под називом ,,Сејач“.

На слици се препознаје јасан утицај Барбизонске школе по приказу предела и сеоског живота. Потез је ситан и вибрантан, иако ни мало не нарушава форму попут сликарства импресионизма који је Раденковићу свакако био познат из четворогодишњег боравка у Паризу.

Он је свој сликарски рукопис формирао више под утицајем конзервативније уметности реализма 19. века, него под утицајима актуелне, живе уметничке продукције Париза. Свакако, Раденковићево интересовање за светлост и ефекте светлости потиче из француског образовања. Јасна је и тематска аналогија са радовима Жан Франсоа Мијеа (1814–1875), његовим сеоским мотивима и конкретно, начином приказа сејача. Препознаје се и склоност ка сликању сутона и свитања, ефеката светлости у природи која се буди што поново упућује на Барбизонску школу.

Унука сликара Боривоја Раденковића, гђа Стана Крстић, поклонила је Народном музеју Србије слику под називом ,,Црква у Кривом Виру“, и то још приликом одржавања његове  ретроспективне изложбе током 1997. године. Тада је учинила поклон и Збирци цртежа и графика југословенских уметника Народног музеја Србије.

Током 2024. године гђа Крстић је Народном музеју Србије поклонила још један Раденковићев сликарски рад у којем аутор, након интересовања за сеоски живот, испољава интересовање за живот радника. У питању је дело под називом ,,Портрет радника“ настало крајем 1930–их (уље на платну, 38 х 45,5 цм).

Почетком 2025. године, изнова захваљујући поклону Раденковићеве унуке, Збирка цртежа и графика југословенских уметника Народног музеја Србије која је у свом саставу поседовала један цртеж–карикатуру овог уметника, обогаћена је са још шест цртежа, студијском збирком цртежа Фигурес као и цртежима у оловци груписаним у неколико блокова за скицирање. откривајући богатство цртежа и студија насталих у једном даху, особених управо по спонтаности и минималистичкој лакоћи изражавања.

Захваљујући доброчинству генералног директора компаније ,,Јетел Србија“ г. Мишела и поклонима гђе Стане Крстић, Раденковићев сликарски и цртачки опус добија посебно место у ризници Народног музеја Србије отварајући могућности за нова истраживања његовог уметничког стваралаштва.