У систем хранитељства поједина деца улазе веома рано, нека и по рођењу, нека деца носе ожиљке тешког животног искуства, злостављања, занемаривања, породичног насиља и траума од родитељског занемаривања. Зато је систем хранитељства осмишљен да управо тој деци обезбеди природно окружење у којем ће живети и бити несметано одгајани. Каква је сиитуација када су хранитељске породице на нашем подручју у питању, сазнајемо у причи која следи.

Карађорђе Петровић је говорио „Ако родитељи из било ког разлога нису у могућности да брину о деци, дајте их баби, деди, теткама. Ако немају услова да их чувају, омогућите им их“. Хранитељство је услуга која деци пружа основне услове за живот онда када они који треба да брину о њима, нису у могућности. о томе зашто је потребно подржавати и развијати хранитељство, говорила је Данијела Милосављевић, већница за социјална питања, локалну самоуправу и информисање.

-Причамо о деци која остају без родитељског старања или су остављена, занемаривана од стране својих примарних породица. Оно што желим да истакнем јесте да ни једно дете неће бити одузето од родитеља и одведено у хранитељску породицу, уколико је у питању сиромаштво примарне породице. Сиромаштво није предуслов за одузимање детета. Наглашавам да је занемаривање и злостављање детета основ за измештање детета из примарне породице и смештај у хранитељство, истакла је Милосављевићева.

Центар за социјални рад Врање је изградио квалитетан однос са хранитељима на територији града Врања и уз помоћ својих тренера и кроз програм обуке, провео их кроз програм хранитеља.

-Хранитељство као облик заштите деце примењује се на најразличитијем узрасту, почев од бебе до адолесцената. Поред тога, ова деца су и различите националности, верског порекла, интелектуалне способности и неретко угроженог здравственог стања. Тако је у 50 хранитељских породица на територији Врања и Врањске Бање смештено 57 деце, истакла је Тијана Гогић, социјална радница Центра за социјални рад у Врању.

У периоду између 2004. и 2005. године дошло је до измештања деце из домова и сматрало се да је породично окружење које пружа хранитељство, боље за здраво одрастање деце, речи су Данијеле Милосављевић, која додаје.

-Примарни циљ свих стручних радника јесте остајање детета у примарној породици јер нико не може боље да брине о детету него родитељ. Нажалост, постоје породице и родитељи који или немају родитељске компетенције или нису способни да брину о свом детету. Онда причамо о животној угрожености самог детета и такво дете треба изместити из породице, додаје наша саговорница.

-Најбоље окружење за свако дете је биолошка породица и то је основа здравог друштва. Здрава породица – зраво друштво. Када се деси да је породично окружење угрожавајуће или када породица изричито не жели да брине о детету, орган старатељства је дужан да одмах предузима све мера, како би овој деци обезбедио остваривање основних права, а најчешће и права на живот, наглашава социјална радница.

Опште је познато да хранитељска породица ма колико љубави пружала, никада неће бити биолошка породица, али ће бити средина у којој се може достићи оптимални раст и развој детета, здравствени и образовни. Циљ хранитељства  је да остављене пригле, тужне усреће, заборављене подсете да нису сами, да дају наду онима који су је изгубили, јер је добар родитељ онај који брине, поручују из Центра за социјални рад у Врању.