Српска православна црква и њени верници данас прослављају празник Ђурђиц, у спомен на пренос моштију светог Георгија, великомученика и борца за хришћаство.

Свети Георгије или Свети Ђорђе је био великомученик и борац за хришћаство. Он је одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћанства када је рекао да се не плаши да умре за своју веру. Погубљен је 303. године.

На данашњи дан православни верници се присећају преноса његових моштију из Никомидије у град Лида Палестинска. Овај светац се у нашем народу слави два пута годишње, као Ђурђиц 16. новембра и 6. маја, као Ђурђевдан, када се обележава дан његове смрти.

На иконама се најчешће представља на коњу, како убија аждаху, док се на иконама за празник Ђурђиц приказује без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци.

У православним манастирима, Свети Георгије је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.

Ђурђиц није црвено слово, али је веома поштован празник међу верницима, па се на овај дан не раде тешки послови. Верује се да се на данашњи дан не треба ловити, јер ће у супротном ловце задесити велика несрећа и малер који ће их пратити целе године.

У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.

Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вредан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан.

Код старијих људи постоји веровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.