Правовременост кључан фактор у спречавању одређених болести

Скоро 30 милиона дечје популације на глобалном нивоу нема могућности да се вакцинише против било које заразне болести, а око милион деце рођене у Европском региону сваке године остаје невакцинисано, или непотпуно вакцинисано. Правовременом имунизацијом, три милиона деце се сваке године спаси од смртног исхода, многих заразних болести. У нашој земљи је законом прописано 11 вакцина. Оне су бесплатне и добијају се по календару вакцинације у Дому Здравља.

Вакцинација је поступак уношења узрочника болести или њихових делова у организам а са циљем да се изазове реакција имуног система и развије отпорност на те болести. Процес развијања антитела против њихових узрочника, које јачају дететову способност одбране од болести зове се имунизација. Неке вакцине је потребно дати само једном, а неке више пута у току прве године живота. Битно је да дете прими све дозе вакцина у складу са Календаром имунизације, а шта то подразумева, чули смо од епидемиолога др Слађана Станковића.

„То значи да се деца одређеног узраста вакцинишу када је то предвиђено календаром вакцинације. Савко кашњење носи ризик од обољевања. Дакле, још од породилишта тим календаром вакцинације је предвиђено које вакцине се добијају у породилишту и касније, у првој години, у другој, пре поласка у школи, као и четрнаестој. То је тај период, најкасније до 18. године уколико се нека вакцина пропусти да се створи имуни одговор код деце. На тај начин се спашава много живота. Три милиона деце се спаси од смртног исхода сваке године, кажеепидемиолог у ЗЗЈЗ  др Слађан Станковић.

Према нашем Закону о заштити становништва од заразних болести обавезно је да деца одређеног узраста приме 11 вакцина.

-У породилишту се одмах добија БСЖ вакцина и прва доза против хепатитса Б. То су те вакцине које се добијају по рођењу. Затим се са навршених месец дана добија друга доза против хепатита Б. У другом месецу се добија Пентаксин, који садржи антигене против 5 болести. Уз пентаксин се даје и вакцина против стрептококих оболења. Са навршених 6 месеци се даје вакцина против Б хепатита. Са навршених 12 месеци даје се прва доза ММР вакцине. Пре поласка у школу са 7 година се даје друга доза ММР вакцина, објашњава наш саговорник.

Поред правовремености, кључан фактор у спречавању одређеног броја болести јесте обухват већег броја популације, каже Станковић. То значи, да се око 95 процената дечје популације вакцинише. Последњих година, после пандемије корона вируса, тај број је драстично смањен, у целој Републици, што је условљено деловањем антивакционалних покрета, додаје Станковић, па смо тако, на нашем подручју након последњег случаја малих богиња, регистрованог 2003. године након 14 година имали појаву морбила у 2017. години. Управо због мањег обухвата популације  вакцином, у том периоду, дошло је до епидемије морбила 2018. године, када смо имали 720 оболелих у нашем округу, са једним смртним исходом. На жалост, на нивоу Републике било је 15 смртних исхода .