Јул месец је на Медитерану најтоплији и најопаснији када говоримо о опекотинама од сунца. Специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије Јадран Бандић,   упозорава да је у овом периоду године сунце најопасније и безбедно је излагати се сунцу само до 10 сати ујутру.

– На сунцу је безбедно до 10 ујутру, а треба се сунчати од 9 до 10h, јер тад сунце има најјачу снагу да направи добар имунитет, а да нема оштећења. Није безбедно од 10 до 17h, а треба се сунчати од 17 до 18 часова, јер тад сунце поново има добру снагу да направи имунитет. У августу се време помера за сат времена. Безбедно је до 11, а треба се сунчати од 10 до 11h и безбедно је од 16 до 17 часова за сунчање, небезбедно време је од 11 до 16h. У септембру се све помера за сат, па је безбедно до 12, а треба се сунчати између 11 и 12 и од 15 до 16 часова. То је значајно и то је време када се треба сунчати без креме, добити имунитет, а немати оштећења коже која су опасна за карциноме коже – истакао је Бандић .

Најбољи имунитет се стиче на сунцу и не постоји суплемент који може надоместити природни витамин Д, али је веома важно водити рачуна на који начин проводимо време на сунцу. Креме за сунчање пожељне су уколико ван куће боравимо у топлим деловима дана, али нису најбоља заштита од оштећења коже уколико време проводимо близу воде, на плажи или базену.

– У небезбедно време је важно је штитити се безбедном одећом. Постоји одећа која има ес-пи-еф у себи и капе, и мајице и панталонице, а не упија ништа кожа. Најбезбедније је покрити се таквом одећом. Имате наочаре за заштиту такође. И тек онда крема на површине које нису заштићене у небезбедно време. Креме не треба сувише користити, јер крема кад се користи немате витамин Д – рекао је.

Студија из Велике Британије дала је резултате који показују да чак 86-95% карцинома коже изазвано је прекомерним оштећењем коже од сунца. Најчешћи облик карцинома коже који се јавља у овом случају јесте меланом.

– Меланом је један од карцинома коже истакнут по томе што има највећи степен могућности давања метастаза и имао је највећи пораст обољевања током задњих 50 година. Али су нажалост и остали карциноми коже остали у запећку и тренутно имамо већи пораст смртности од осталих карцинома, него од меланома. У Србији имамо скоро исту смртност од меланома и осталих карцинома коже, нешто мање од осталих, али не значајно. Тако да морамо и мере превенције осталих карцинома коже, а исте су, али морамо да истакнемо да и остали карциноми коже имају значајан и невероватан пораст, али и пораст смртности који није очекиван – нагласио је Бандић.

Савет је да уколико приметимо било какву промену на кожи, одмах позовемо свог изабраног лекара и на тај начин спречимо даље компликације. Могуће је излечити меланом на кожи, али само у случају када поступамо савесно према себи и реагујемо приликом првог запажања промена на нашој кожи или младежима.