„Vakeribe“arakiljan ando averčano vakti ando pogrešno than kolatar vakeripe keda avela đi
ko esavki situacija oflajn ano them ,na važini ko internet them.Asko nasilje kova šaj te
đivdipe ando internet em amalikane mreže valjani te ovel manuše internet profiliem adavaj
sa.Akava šaj te lel te ovel bilo ked em adalese na valjani te ove aktivno ando internet..Jekipe
ko tan te ove kurbani ando digitalno nasilje te oveltu profil andi disavi amalikani mreža em te
oveltu telefoni.
Em akava lafi te daraj buten adava čačipe em sare kolen isi profilija ando internet na valjani
te daran sose em on na ovena dolime ki adaja zamka ando digitalno nasilje ko adala
platforme.Manuš ked đanela sar em ked šaj ko internet savi buti te kerel ov ka arakipe te na
perel andi zamka ano amalikane mreže,em adaleja ka našel taro adala bišukaripa.
Sare amendar šaj te peren ki zamka ,sar o terne ašaar em o phurane .Najanglal valjani
gođavar te ova ,em sar svako amendar te penđari em te dikel te ovelle šukar dikibe te na perel
ki zamka,sose i zamka esavki bidikli ko internet.
O digitalno kolese panda vakeripe sajber nasilje ar em delape olese anav,šaj te kerelpe
direktno em šaj te kerelpe indirektno.Šaj em te lenpe aver manuša ko adava sajber nasilje em
adala manuša te na šanen kaj čuvde te keren adava nasilje(lelape olengo anav em i adresa taro
kher) Em đanđolape kaj o digitalno nasilje đala dur dureste maškaro čhavore em adaleja o
čhavore najbare kurbanja ando digitalno nasilje isi ked em o bare manuša kurbanja sar o
čhavore.E čhavorenca andi komunikacija kuvena o bišukara manuša ando internet,lena jek
čordano ovavno lejbe sar te ovaven e čhavoren em dikena seksualno te lenlen.Adava vakeribe
taro seksualno nasile em adava pojam nanele averčani definicija numa adava vakeripe kaj
seksualno nasilje ando internet. O seksualna predatorja koristinena ando internet sa okova so
šaj te diken o čhavore sar šukar em adaleja olen ovavena sar andi mreža te aven fizički ko
dolibe e čhavorencaem e ternenca. Ko aver dikibe šaj te na avel đi odova dolibe sar so
vakerđam fizičko numa,avela đi ko aver kontakt hramonena poruke,vakerena ando internet
bičalena nange slike em adaleja ovavena e čhavoren. Disavenge adava dičola bizo interes
numa,esavdo nasilje but but opasno em čaj ari po ari te anel đi ko fizičko nasilje te na leljam
diso te kera adava te na ovel.Adava ando čhaore anela đi ko traume em adalese valjani adava
te terđara.Dejba esavke sadržaja taro nangipe o čhavoro perela ando nasilje ando predatori em
odola so ovavena e tiknen o sadržaj dena averenge sova lađarena e čhavoren uceninena em
tikljarena.
Savo te ovel o digitalno nasilje kova trpinena ,adava šaj te ovel phare em aso tumaro
emocionalno sastipe em aso psihičko sastipe.Okola so trpinena oflajn digitalno nasilje
valjani te šđanen kaj adava nane šukar em kaj valjani po sig te trđaren adava,adalese so adava
but opasno šaj te ovel.Te isi điko te zadini tumen andi ulica em adava psihički ja fizički adava
šaj điko ka dikel em ka trđari e nasilniko numa,ko internet nane adava korkoro mora te trđare
e nasilniko.
Palo sa akava vakerdo o digitalno nasilje đaj te ovel mentalno adalese so o manuš kova trpini
adava nasilje isile uznemirenje,dar neprijatno osetinipe,mislini kaj ov sa krivo,oljamo,em isile
lađ pandelape korkoro peste.Adava sa dikelape em ko sastipe olesoro sose manuš šaj te
nasvaljol isile umor,po baro stres,em dukalale o vogi em o šero.
O digitalno nasilje jek baro problemi em adalese valjani te trđaripe ko than.Okova so valjani
te kera o dada em o daja te diken pumare čhaven te sikavenlen te na trpinen nasilje te roden
pomoč te valjanđa te na lađan te vakeren sa so valjani em te na keren nasilje pumare
amalenge em averenge.Adava valjani te sikava e čhavoren.
Sikaven e čhavoren te na hejtujnen jek jeken,te oven amala!
*
Сексуално насиље путем интернета
Узречица “нашао се у погрешно време на погрешном месту” која важи када су питању дешавања у реалном офлајн свету, не важи у онлајн свету. За насиље које можете доживети преко интернета и друштвених мрежа довољно је да имате профил на некој од њих. Оно може почети било када, чак не морате ни бити тренутно активни. Једини услов да постанете жртва дигиталног насиља је да имате профил на некој друштвеној мрежи или да само имате мобилни телефон.
Иако ова реченица звучи застрашујуће, не значи да ће свака особа која има профил на некој друштвеној мрежи постати жртва дигиталног насиља. Уз познавање правила о безбедном коришћењу интернета и друштевних мрежа, могу се избећи непријатна искуства и последице.
Свако од нас може упасти у замку, како млађи тако и они старији. За почетак је неопходно знање да би свако од нас приметио и могао да процени да се налази у потенцијалној замци.
Дигитално односно сајбер насиље како се оно често назива може да се врши директно или индиректно (уз помоћ посредника). Могуће је уплитање и других особа, чак и без њиховог знања (нпр. коришћење имена или адресе без дозволе). Иако је дигитално насиље најраспрострањеније међу децом, па су и жртве и они који врше насиље деца, дешава се да и злостављачи буду одрасле особе. Оне углавном ступају у комуникацији са децом, прилазе им на један перфидан начин, а све у циљу да их искористе и сексуално злоупотребе. Ту се говори о сексуалном насиљу или сексуалној злоупотреби преко интернета што не представља исти појам. Сексуални предатори се служе такозваним “грумингом” односно поступцима који су предаторски мотивисани и који им служе да преко успостављања контакта на мрежама дођу и до физичког контакта са децом и младима. Са друге стране, може да изостане тај физички контакт, али да дође до другог облика дигиталног насиља који је познатији као “секстинг” и који подразумева слање и дељење порука, фотографија и видео записа са експилицитним садржајем. Иако делује безазлено, овај облик насиља може имати озбиљне последице по децу и малолетна лица. Размењивањем таквог садржаја, он може да падне у погрешне руке и да стигне до особа којима није намењен и да се касније користи за злостављање, уцењивање и прогањање.
Који год облик дигиталног насиља да трпите, оно може бити опасно и по ваше емоционално и психичко стање. Трпети насиље у реалном офлајн свету није безазлено, али је дигитално насиље још опасније јер је перфидније и не види се. Уколико вас неко малтретира на улици, било физички или вербално, то ће неко моћи да види и да вам притекне у помоћ и уколико је нисте тражили, али узнемиравање на интернету је такво да ако сами не кажете да сте жртва, нико неће знати кроз шта пролазите.
Последице дигиталног насиља могу бити менталне природе односно особа која трпи насиље може да се осећа узнемирено, непријатно и љуто, може осећати кривицу, срам и да се због тога затвори у себе. То се све може одразити и на физичко здравље што проузрокује умор, повећани стрес или симптоме попут болова у стомаку и главобољу.
Дигитално насиље може бити озбиљан проблем коме треба приступити са пуно пажње. Оно што је прва линија одбране је да родитељи деци од малена објасните да не треба да трпе насиље већ да вам се одмах обрате за помоћ, али да исто тако то не приређују својим другарима или другим особама на интернету.
Учите децу да не хејтују једни друге, већ да буду другари!
