Припремила Драгана Станисављевић
На данашњи дан пре 80 година у тек ослобођеном Врању рођен је штампани првенац југа Србије, гласило Окружног одбора ЈНОФ-а за Округ врањски. Лист је био више него скроман, са само четири стране и без фотографија. Први бројеви „Слободне речи“ углавном су доносили извештаје са југословенског ратишта, са Западног и Источног фронта, као и о помоћи која се прикупљала за настрадале. Касније је било текстова о обнови и изградњи, индустријализацији, електрификацији, животу на селу, описмењавању. Нажалост, прва два броја нису сачувана, тако да историја новина креће од 16. децембра 1944. године. Низале су се године, смењивале генерације новинара који су ревносно бележили сва значајна збивања. Под конац нанизани комплети новина у врањском Историјском архиву својеврсни су документ о израстању сиромашне касабе у индустријски, образовни и културни центар крајњег југа Србије. Користећи снагу пера новинари су се трудили да буду на страни истине и правде.
Многи стари бројеви нашег листа сведоци су падова као последице познатих политичких вртлога, економске рецесије, хипер инфлације, срозавања стандарда, пропадања колектива, појединачних драма проузрокованих губитком егзистенције. Веома свесни своје професионалне дужности и одговорности и у току НАТО агресије новинари су се несебично трудили и дали допринос информисању овдашње јавности.
И по избијању кризе на југу Србије редакција је дала професионални допринос како би се сачували национални и државни интереси и зауставила ескалација албанског тероризма.
Са протоком времена на подручју целог Пчињског округа врањски недељник је ушао у многе домове и колективе, а њему су се радовали и многи Врањанци у земљи и иностранству са годишњим претплатама који су поштом добијали новости из завичаја.
Да није било тенденциозног саплитања конкурентских кућа и погубно осмишљене приватизације, наш недељник би данас славио осам деценија постојања. На последњој јубиларној прослави пре 20. година тадашњи председник Удружења новинара Србије, Нино Брајовић је рекао: „Шест деценија излажења једног недељника представља богату ризницу културе и традиције. Ако су локалне новине огледало локалне средине, а јесу, онда је мало градова у Србији који имају тако старо и толико велико огледало.“
На жалост, Врање је децембра 2008. после 64 године постојања због тешке економске кризе изгубило свој недељник. Био је то лош пример односа локалне самоуправе према традицији, историји и вредностима садржаним у новинским комплетима, као и преданом нимало лаком новинарском послу. Тим пре што је тиме погажено дато обећање. Група ентузијаста из претходне редакције оживела је лист као „Нову Слободну реч“ у периоду од 2010. до 2012. године. После тога дефинитивно одлази у историју. Врање је убрзо гашењем и листа „Врањске“ остало без иједног штампаног медија.
Чињеница је да је дигитално доба донело велики напредак, новине и другачије далеко лакше функционисање али то не би требало да значи брисање историјских тековина, традиције и старих вредности. Од гашења врањског недељника, дакле већ 12 година, овдашњи електронски медији и портали нису нашли за сходно да се позабаве свакако вредном темом прве информативне куће на југу Србије.
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИЦИ „СЛОБОДНЕ РЕЧИ“
Петар Трајковић (1944-1946.)
Добривоје Дикић (1946-1947.)
Радивоје Стојковић (1947-1948.)
Миљан Парушић (1948.)
Радоје Кочић (1948-1950.)
пауза 5 година
Војислав Станковић (1955.)
Тихомир Стефановић (1955-1958.)
Асен Лазаров (1958.)
Станиша Тошић (1958-1962.)
Бора Цветковић (1962-1973.)
Миле Јањић (1973-1975.)
Миодраг Кузмановић (1975-1988.)
Градимир Јовановић (1988-2000.)
Драгана Станисављевић (2000-2007.)
Дејана Богдановић (2007-2008.)
пауза 2 године
Саша Стоиљковић (2010-2012.)
