Телевизија Врање крупним корацима гази ка трећој деценији рада. Двадесет девет година постојања дуга је традиција којом се можемо похвалити, а свака нова година, нови је изазов за све запослене у најстаријој медијској кући на југу Србије.
Некада је сама идеја о формирању телевизије, у време када је Радио Врање већ постојао 15 година, деловала као сан, а данас, уз велико залагање и труд свих запослених, на челу са директором и главним и одговорним уредником, Зораном Величковићем, газимо крупним корацима ка врло високој позицији на медијском небу, не само југа земље, већ и целе Србије.
Идеја о формирању телевизије дуго је тињала, већ од самог оснивања радија. Коначно, те 1995. године, на предлог тадашњег директора Радија, Синише Митића, кренуло се и са реализацијом. Помоћ смо затражили од оних који су имали више искуства од нас, а то је ТВ Крајина из Неготина. Они су нам уступили опрему, људе, организовали обуку и 20. новембра 1995. године пуштен је у рад сигнал ТВ Врање.
У импровизованом радијском студију преко предајника на Пљачковици снаге 250 вати почело је емитовање програма Телевизије Врање на каналу 45.
Догађај који је врањска јавност дуго и жељно ишчекивала. Сви су од тог 20. новембра па надаље пратили телевизијски програм једине регионалне телевизије на југу, телевизије Врање. Дотадашњи радијски спикери новинари и техичари упловили су са пуно жара и ентузијазма у нове, неизвесне, али узбудљиве авантуре којима је заједнички именитељ телевизија.
Телевизија Врање није прекидала свој програм ни за време НАТО агресије. Из измештеног студија, у етар су пуштане све важне информације за житеље округа. Око камере пратило је језиве сцене рушења и разарања, а репортери са пуно ентузијазма и жара, без бојазни за сопствене животе, били на лицу места свих догађаја. Поплаве у Трговишту такође су забележене камером РТВ Врање, а у новије време и пандемија короне. Наши репортери били су у црвеној зони, а једини циљ био је, као и увек, благовремена и тачна информација.
Праћене су и преношене уживо све значајне манифестације у граду и округу, као и седнице Скупштине, а данас већ, са напретком технологије, сви важни свакодневни догађаји у граду иду директно у етар. И не зна се број свега што је директно или одложено праћено и емитовано. Са пуно жара, љубави, ентузијазма, запослени су ишли напред, пратећи развој технике, технологије, медија, осавремењујући своја знања, освајајући бројне награде и признања.
Радио телевизија Врање је прва у Србији међу регионалним и локалним емитерима која од 31. јануара 2014. свој програм емитује у дигиталној технологији. Наши медијски пројекти препознати су и подржани од стране министарства и локалне самоуправе. Протеклих година били смо и организатори бројних концерата, промоција, хуманитарних аукција слика и традиционално, конкурса Пера Стојановић Туман за најбољи хумористичко-сатирични текст. Радили смо и продукцију квиза за децу, имамо емисије на ромском језику, емисије преведене на знаковни језик и многе друге прилагођене садржаје, како би били доступнији што већем броју гледалаца.
Дошла је и та чувена 2015. година и стрепња коју и дан данас сви запослени осете када се помене реч приватизација. Те године, од 73 медија која је требало приватизовати, за 50 је био оглашен јавни позив за продају, а од тог броја приватизована су 34 медија. По сили закона 20 медија је угашено, а 2 променила делатност . Преосталих 16 добило је прилику да се приватизује преносом капитала без накнаде међу којима је РТВ Врање. Иако се Радио телевизија Врање отпочетка противила приватизацији, када смо видели да је то неминовност, одлучили смо се за опцију да ову медијску кућу преузму запослени. Средином августа те године објавили смо позив за пренос капитала запосленима, а од 26 запослених 16 је имало право на бесплатне акције. То право имале су и неке колеге које су отишле у пензију.
Упркос томе, из Агенције за приватизацију стигло је саопштење из којег схватамо да је 67 посто капитала пренето у акционарски фонд, а да је остатак подељен запосленима, дакле да смо мањински власници Радио телевизије Врање. Од тог тренутка наша медијска кућа постаје пример борбе за новинарску професију. Борили смо се за себе, али и за преосталих петнаестак медија. Након много разговора, преговора, муке и труда, пре свега залагања директора Зорана Величковића, коначно се средином 2016. године доноси ново, законско, решење, а поништава претходно. Убрзо након преноса свих акција запосленима, они продају акције једном човеку и тако постајемо приватна медијска кућа, а Зоран Величковић власник овог медија.
Опстали смо и остали као најрепрезентативнији медиј на југу Србије. Наши радници остали су верни својој професији и својој медијској кући. Након периода борбе за опстанак, телевизија Врање наставља борбу за што квалитетнији, бољи, гледанији програм, осавремењује се техника, улаже у опрему, људе, обуке.
Суфинансирање од стране државе и локалне самоуправе почиње да чини већи део финансирања овог медија, а наши запослени врло брзо се обучавају да пишу пројекте, који су код тадашњег Министарства културе и информисања, а сада Министарства информисања и телекомуникација, препознати као једни од најбољих у Србији и постају пример колегама из свих крајева земље. Брзо смо учили, напредовали, и учимо и даље. Кадар се подмлађује, број радника повећава, а нама остаје један циљ – да останемо око и ухо југа земље.
Оно што је за нас најважније признање је поверење гледалаца. Телевизија Врање је место правих, тачних и проверених информација. Своје поверење наши грађани указују нам и 29 година од оснивања. У мору медија, у мноштву непроверених информација и садржаја остали смо важан извор информисања.
