Историчар Ненад Стојиљковић за РТВ Врање говори о историјским чињеницама и каква је била улога Србије у овом светском сукобу.
Једанаестог новембра 1918. године у 11 сати утихнули су топови и пушке. Ове године обележава се и 110 година од почетка Великог рата који је у историји упамћен као један од најкрвавијих људских сукоба.
– То је рат за колоније, империјалистички рат у коме су Италија, Немачка и Аустроугарска хтеле да изврше геополитичку промену у свету и Европи односно да се домогну колонија, док су старе колонијалне силе Француска, Русија и Британија то одбијале и управо због тога свет је ушао у Велики рат. Ратна епопеја је трајала неколико година, односно од 1914. до 1918. године када је 11. новембра у Кампијенској шуми савезници Француска, Немачка и Британија потписали капитулацију, рекао је Стојиљковић.
Сам повод за избијање рата се десио на Балкану , односно у Босни и Херцеговини, 28. јуна 1914. године када је припадник младе Босне Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника.
– Идеја Младе Босне је била јако племенита, а то је да се Босна која је дуго била под страног влашћу прво под османском после под аустроугарском припоји Србији. То није одговорало великим силама првествено Аустроугарској и само месец дана касније кренуо је Први светски рат. Први светски рат је имао велика страдања у свету. Битка за Веден, битка за Сому, битка на Марни, али оно што је страшно за српски народ јесте да смо ми као народ много пропатили у том рату. Поред величанствених победа на почетку рата на Церу и Колубари, 1915. година је година патњи и страдања када је цела Србија практично била болница, а Ваљево је цело било претворено у болницу, додаје Стојиљковић.
Србија је у и Првом и у Другом светском рату међу земљама које су изгубиле највећи број становника. Процењује се да је око 30 одсто становништва страдало. Дан примирја 11. новембар се у Србији обележава као државни празник од 2012. године.
