Верници православне цркве у четвртак обележавају Светог Николу, заштитника трговаца, учених људи, морнара и морепловаца. Никољдан пада у време Божићног поста, па трпеза мора бити посна, иако се у неким домовима може наћи и мрсна храна, поручује Немања Милић, свештеник Епархије Врањске.
Свети Никола је најраспрострањенија слава код Срба, па се често у народу каже да једна половина слави, а да друга иде на славу.
– Свети Никола се прославља у децембру, али и у мају, када се прославља пренос моштију, то су његова два празника у току богослужбене године, а наравно црквено рачунање времена је различито од конвенционалног, и оно каже да служба светитељима почиње од вечери, тако да од 18. увече наши суграђани могу да донесу славске колаче у цркву, како би их пресекли, објашњава Немања Милић, свештеник Епархије Врањске.
Никољдан пада у време Божићног поста, па трпеза треба бити посна. Најбитнији део су славски колач, жито и вино на трпези око које се окупљају укућани и гости. Верује се и да тог дана никог ко дође у дом домаћина не треба вратити.
– Свети Никола је најзаступљенија слава код цркава била за време средњег века, Немањићи су често подизали поред својих великих задужбина и цркве посвећене Светом Николи, како у манастиру Студеница, тако и код манастира Светих Архангела у Призрену, који је задужбина Цара Душана. И у нашем граду налази се манастир посвећен преносу моштију Светог Николе, који је и хиландарски метох, али и друге цркве које су посвећене. Култ Светог Николе је веома развијен, додаје свештеник Милић.
Свети Никола је и еснафска слава, заштитник је деце, учених људи, трговаца, морнара рибара и воденичара. Сматра се и заштитником морепловаца и свих путника. Баш зато морнари на овај дан не испловљавају, па се ово зове и ,,водена слава” а верује се да не треба започињати ни путовања.
