У Народном музеју у Врању је одржано предавање о изабраним примерима златног филиграна из Врања и околине, у оквиру пројекта „Филигран и златари јужне Србије“.

Пројекат је подржало Министарства културе Републике Србије, а реализује га Друштво за проучавање примењене и златарске уметности из Београда.

Предавач, др Вук Даутовић, научни сарадник Катедре за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду истиче да је филигрантска уметност неодвојиво везана за Врање које је некада било познати трговачки и занатски центар.

У 18. и 19. веку, Врање је било део трговачке и занатске мреже градова на југу Србије, коју су чинили још и Ниш и Пирот.

– Бројни сачувани предмети сведоче о градској и верској култури Врања и југа Србије и оно што ћемо вечерас видети је једно својеврсно путовање кроз прошлост Врања у протекла два до три века.

Видећемо и како ти предмети обликују градску културу и верски живот и како је изгледала њихова производња.

То су предмети који нису само увожени, него и настају на територији српских градова на југу и Врање, као стари трговачки центар, један је од градова у којем су се ови предмети израђивали – појашњава др Даутовић.

Предавање и презентација су, заправо, резултат давно обављених истраживања, која су претходно публикована у монографији о Саборном храму Свете Тројице у Врању и великој монографији посвећеној јубилеју, 950 година од оснивања манастира Свети Прохор Пчињски, указује наш саговорник.

Ово предавање, заправо, представља један вид популаризације резултата научних истраживања, који често остану у строго научним круговима, а презентације попут ове служе да широј публици приближи нашу културну баштину, у овом случају, са акцентом на Врање и југ Србије, додаје др Даутовић.

Предмети о којима је реч, оставштина су касно барокне хришћанске културе на Балкану и њих су израђивали и њима трговали на овом простору грчки и цинцарски мајстори и трговци који се баве златарством.

Цео тај процес и проток, на известан начин, спаја Свету земљу, са друге стране Венецију и тамошње златарство, са треће – радионице око и на Светој Гори, као и Цариград са османским културним тековинама, истиче предавач.

– Тако да, заправо, Врање баштини једну веома сложену културу која није локална, него припада једној заиста импозантној мрежи балканске хришћанске визуелне културе и на то сви треба да будемо поносни – каже др Даутовић.

Црквене ризнице су превасходни извор истраживања филигрантске уметности овог периода, али и поставке Народног музеја у Врању пружају одличан увид у оно што је некада значило грађанско Врање, са својом културом имућних хаџија који су могли да приуште израду скупоцених филигрантских предмета, закључује др Вук Даутовић.