Ниједан садржај на интернету није много опасан по децу уколико родитељи разговарају са њима, негујући њихово критичко мишљење, док се у супротном могу појавити бројни проблеми, у првом реду – зависност од интернета, каже психотерапеут Биљана Ћулафић.
Савремено доба доноси савремене потешкоће приликом коришћења интернета. Много је опасности које вребају интернетом, као једну од њих, Ћулафић је истакла изложеност деце фотошопираним фотографијама познатих личности са којима се идентификују.
-Они себе пореде са њима. Ружни су сами себи у односу на оно што виде, што доводи до пада самопоуздања и депресивности. Стално виде успешне и насмејане људе, а не схватају да су то само секвенце из живота тих успешних људи, при чему је чак упитно колико су они заиста срећни, јер данас имамо тиранију среће, упозорила је Ћулафић. Овакав утицај интернета веома је опасан по децу узраста од 13 до 20 година, због чега је битно да се родитељи позабаве садржајима које деца прате, као и да им објасне да је много тога измонтирано и да код њих развијају критичко мишљење.
Говорећи о породици, Ћулафић је подвукла да су важне потребе свих чланова породице, а не само деце, чега и она треба да буду свесна. Како је додала, самопоуздање се неће изградити лажним комплиментима, јер деца то препознају. На друштвеним мрежама ће нам се врло лако срушити самопоуздање ако га нисмо изградили у породици, упозорила је.
-Самопоузадње се темељи на самопоштовању, а самопоштовање дете добија на основу поштовања у породици, али не да ми деци говоримо „ти си најбољи или браво“ јер деца такве похвале не доживљавају озбиљно. Уколико их поздравимо речима „како ти лепо стоји та хаљина, како си лепо то урадио и ја сам поносан на тебе“. Тако ми као родитељи градимо самопоуздање код своје деце јер ће се њима врло лако срозати самопоуздање на друштвеним мрежама, уколико га нисмо стекли код куће, додаје психотерапеуткиња.
Ћулафић је додала да је пубертет врло осетљив период у којем утицај вршњака постаје јачи од породице, те да би требало разговарати са децом о томе шта их мучи. Довољна су два питања у току сваког дана – „како си провео дан“ и „шта ти је потребно“, закључује она.
