Период је обележавања великих српских слава, православног обичаја карактеристичног за наш народ. У току су припреме за другу по бројности славу код Срба, Светог Архангела Михаила и то је прилика да појаснимо одређене недоумице.
Поштујући одређене светитеље, трудимо се да се угледамо на њихов живот, каже старешина Храма Свете Тројице у Врању, свештеник Александар Митровић. Оно што је највећа карактеристика сутрашњег празника, чији прослављање почињемо већ вечерас, је да су Свети Архангел Михаило и све небеске бестелесне силе оличење смирења, оно што је крајња врлина хришћанства, насупрот гордости, које ипак има.
-Славе су се претвориле у одређене прославе различитог типа, са песмама, преједањима и опијањима, које не само да носе веродостојни дух хришћанства и цркве, већ изневеравају тај дух. Зато је свака слава подстрек и позив свима нама да се у духу хришћанског смирења угледамо на светитеља кога прослављамо и да се трудимо да њихов пример следимо и оваплођујемо њихове врлине у свакодневном животу, каже старешина Храма Свете Тројице.
Вечерњим богослужењем почиње прослављање Светог Архангела Михаила и резањем славских колача, које почиње, искључиво у току или непосредно пре или након вечерње службе, истиче свештеник.
-Постоји једна пракса да људи који славе заслуг, доносе дан пред Аранђеловдана да секу колач, што је неприхватљиво, зато што ми данас славимо другог светитеља. Резање славских колача за Светог Архагела Михаила почиње увече, зато што нови дан у цркви богослужења почиње увече, не дан раније. Друга девијација је да је преживело у народу, на нивоу целе Србије, једно сујеверје, да се за Светог Архангела Михаила не кува жито. То сујеверје сматра да је Свети Архангел живи светац, што имплицира да су други мртви, што је непримерено, јер славимо живе светитеље и верујемо да ћемо сви бити вечно живи, додаје старешина.
Смисао доношења жита у цркву је да свако зрно представља претка од кога смо наследили славу. Порука и данас, као и сваког дана је да не будемо горди, да ограничимо своју похлепу и свој его. Да богослужење и садржај хришћанске вере постану свакодневни садржај нашег живота и да тако почнемо да мењамо свет у коме живимо, поручује старешина.
