Дигитализацијом свих видова докумената омогућава се њихово трајно чување и лакша доступност. Пратећи савремене тенденције, врањски Историјски архив је отпочео дигитализацију своје, али и грађе у приватном власништву.
Историјски архив „31. јануар“ у Врању покренуо је акцију дигитализације архивске грађе која се налази у приватном власништву. Позив није временски ограничен и упућен је свима који у својим шкрињама чувају старе записе, документа, фотографије.
-Дакле, Врањанци који имају стару архиву – фотографије, породичне фотографије, тапије, документа, могу се јавити Историјском архиву, улица Партизанска 17 а, или нас контактирати на мејл и донети своју породичну архиву, где ћемо ми бесплатно скенирати и вратити назад и добиће исто то и у дигиталном облику, потпуно бесплатно, појашњава архивски саветник и руководилац Одељења дигитализације, Мирољуб Стојчић.
Осим лично, грађани могу контактирати Историјски архив и путем мејла arhiv31januar@gmail.com или на телефон 017/423-334, локал 20. Ако је реч о старијим лицима, која не могу да дођу до просторија Архива, службеници ове јавне установе могу и лично преузети грађу.
Одељење дигитализације, које је почело са радом марта ове године, дигитализује грађу по највишим архивистичким стандардима.
Занимало нас је шта је у фокусу архивиста и која је грађа посебно примамљива за дигитализацију.
-Интересантно је све, дакле старо Врање, Врање између два рата, након Првог светског рата, Другог светског рата, али и фотографије новијег датума, од 80-их година, уколико неко има како се Врање мењало, све је то занимљиво и биће још занимљивије за 50 или 100 година, додаје Стојчић.
Од почетка дигитализације архивска грађа је обогаћена са доста аутентичних фотографија и докумената.
-Добили смо доста тога, морам рећи да сам изненађен одзивом Врањанаца и веома ми је драго да је тако, добили смо фотографије из периода Првог светског рата, фотографије старих врањских свештеничких породица, тапије из турског времена, доста тога Врањанци доносе и стварно имају једно велико благо у својим кућама, закључује Стојчић.
“Ово је врло драгоцен процес, како због чувања саме грађе, тако и због доступности широј јавности,“ наглашава Стојчић.
