У Галерији Народног музеја у Врању отворена је изложба под називом ,,Фотомонографија Ристе Т. Николића“, у организацији Историјског архива ,,31. јануар“. Аутори изложбе су архивисти Бранислав Борић, Драгана Ристић, Бојана Митровић и Срђан Војиновић.
Изложба ,,Фотомонографија Ристе Т. Николића“ наставак је изложбе “Антропогеографски рад и научна истраживања Ристе Т. Николића“, коју је прошле године такође приредио “Историјски архив 31. јануар“ у Врању.
Ове две поставке показују само део онога што је Риста Т. Николић, један од најзнаменитијих Врањанаца, урадио током свог кратког, али плодног научног стваралаштва.
Јавност није довољно свесна значаја историјских архива, као чувара нашег памћења, нашег националног и културног идентитета, истакао је у свом обраћању директор Историјског архива „31. јануар“, Ненад Јовић.
– Као установе које чувају доказе о томе да смо постојали, ко смо били и шта смо радили, у архивима се изграђује углед државе, државних органа, однос према националној историји и култури.
Чувамо прошлост ради прошлог времена и времена које ће доћи.
Баш то нас обавезује да се данас са великом одговорношћу односимо према документима, као сведочанствима наше историје – рекао је Јовић.
Риста Т. Николић, унук чувеног врањског трговца Јање Влајинца, завршио је историјско-географски одсек тадашње Високе школе и био је сарадник Јована Цвијића.
– Одрадио је четири монографије и тридесетак градова, које је Цвијић објавио у зборнику радова „Насеља српских земаља“.
Био је учесник Првог и Дргог Балканског рата, као и Првог светског рата, где је био учесник битке на Церу, а погинуо је 1917. године на Солунском фронту.
Данас представљамо фотомонографију, сачињену од фотографија које је Николић сакупио током свог научног истраживања – рекао је на отварању један од коаутора, Бранислав Борић.
Фотографије за поставку на 21 изложбеном паноу је уступила породица Влајинац из своје богате породичне архиве.
Риста Т. Николић био је антрополог и антропогеограф, познат у европским оквирима свог времена, најбољи и најомиљенији ученик чувеног Јована Цвијића.
Он је својим радовима одредио етничку културу и национални карактер становништва, посебно југа Србије.
Заједно са Цвијићем, један је од оснивача Српског географског друштва.
