Прве такмичарске вечери овогодишњих Бориних позоришних дана одиграна је представа Народног позоришта из Београда „Очеви и оци“ Слободана Селенића, у драматизацији Кате Ђермати и у режији Вељка Мићуновића. Публика је овом комаду дала просечну оцену 4,75.
Представа „Очеви и оци“ настала је према роману Слободана Селенића, у коме се преплићу породична и друштвена драма у првој половини 20. века.
Кроз причу о породици Медаковић, комад приказује период историјских, политичких, друштвених и идеолошких турбуленција у Србији, у периоду од краја Великог рата, па све до Другог светског рата.
Иако је смештен у конкретну епоху, роман, као и представа, показује да су тадашња најважнија друштвена питања актуелна и у садашњем тренутку.
Како сугерише овогодишњи слоган Бориних позоришних дана „Естетика и етика сучељавања“, у комаду „Очеви и оци“ имамо сучељавање генерација и њиховог политичког, друштвеног и идеолошког наслеђа.
Оваква сучељавања, пренета на друштвени ниво, доводе до сукоба, често са трагичним последицама.
Комад прича и о потреби за одређењем националног идентитета кроз време, о узроцима и начину на који се тај идентитет формира, сматра Никола Ракочевић који тумачи улогу Стевана Медаковића.
– Мислим да је ово изузетно лековита представа, јер верујем да нико од нас није изопштен из приче о национу: или смо екстремни националисти, или смо екстремно лево настројени.
Мислим да између та два екстрема треба да се пронађе неки здрав разум и разумевање, за себе пре свега, а онда и за друге – каже Ракочевић.
Комад је конципиран тако да су сви глумци све време на сцени, што је врло захтевно, али и доноси квалитет у виду колективне игре, указује Милош Ђорђевић који игра улогу Милутина Медаковића.
– Зато је та колективна енергија која се ствара у овој представи веома важна и мислим да је то један од најзначајнијих њених квалитета.
То, некако и нас саме на сцени повезује, осим приче и те катарзе коју је свако од нас некако преживео и преиспитао се – наводи Ђорђевић.
Сценографија представе је једноставна и сведена, што оставља простор за разне асоцијације, мада је редитељева замисао да представља гробове.
– Сви имају асоцијације на неку судницу или амфитеатар, а његова идеја је била да су то гробови, чега се нико није сетио.
На крају представе, кад падне та земља одозго, то је као кад поспеш гроб на сахрани, али је у реду да постоје и све друге асоцијације, јер позориште и треба да буде асоцијативно – каже Вања Ејдус која тумачи улогу Елизабете Медаковић.
Такмичарски програм 44. ,,Бориних позоришних дана“ наставља се представом ,,Људи од воска“ у извођењу Народног позоришта Сомбор. Реч је о драмском триптиху по тексту Мате Матишића, у режији Ивана Вање Алача.
