Представници Града Врања присуствовали су 18. састанку Мреже експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе који је одржан у Варшави. Представљене су активности и искуства очувања нематеријалног културног наслеђа у Србији, уз посебан осврт на Врање, које је пример добре праксе у овој области.
На састанку Мреже експерата у Варшави активности на очувању „живог наслеђа“ које реализује Град Врање, као предлагач елемента “Врањска градска песма”, уписаног у Национални регистар културног наслеђа Републике Србије, представила је Тања Ивановић из Канцеларије за локални економски развој Града Врања.
Она је истакла да, поред делатности установа културе, удружења, културно-уметничких друштава која се баве промоцијом локалног наслеђа, Град Врање доприноси очувању наслеђа, пре свега, врањске градске песме, трубаштва, врањског дијалекта, подршком манифестацијама на којима се промовише локално специфично наслеђе, као и деловањем у оквиру Унескове Мреже креативних градова за област музике.
-Мало је рећи да је од великог значаја присуство нашег града оваквом скупу, узевши у обзир да смо представљали Републику Србију, те је то за нас била част, самим тим што су били препознати напори и активности Града на очувању и заштити нематеријалног културног наслеђа града. По позиву Регионалне УНЕСКО-ве канцеларије за науку и културу у Европи, са седиштем у Венецији и Центра за нематеријално културно наслеђе Србије, Град Врање је учествовао на годишњем састанку мреже експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе, који је ове године одржан у Варшави од 9. до 11. октобра, каже Тања Ивановић из Канцеларије за локални економски развој.
Врањска градска песма на листи је Нематеријалног наслеђа Републике Србије од 2012. године, а Врање је пример добре праксе када је реч о очувању такозваног “живог наслеђа“.
-Важно је рећи баш о примерима добре праксе, јер је било присутно 15 земаља са делегатима представника држава и градова. Ове године први пут су делегати, уз представнике градова, учествовали на оваквом скупу. Није било речи о будућим активностима, већ о самим аспектима и изазовима очувања нематеријалног културног наслеђа, додаје Ивановић.
Централна тема састанка у Варшави била је „Нематеријално културно наслеђе у урбаним контекстима“ те су размотрени најзначајнији аспекти и изазови очувања нематеријалног културног наслеђа у градовима. Питали смо нашу саговорницу који су то највећи изазови у овој области.
-Можемо рећи и климатски изазови, глобална стања, ратна стања, само нематеријално наслеђе је живо наслеђе, самим тим сви ти изазови јесу присутни у свакодневном животу, потребно је нагласити да је можда најбитнији корак ка очувању нематеријалног културног наслеђа промоција самог значаја нематеријалног културног наслеђа, додаје Ивановић.
Мрежа експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе основана је 2007. године и она окупља стручњаке за нематеријално културно наслеђе из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Кипра, Грчке, Малте, Северне Македоније, Републике Молдавије, Румуније, Србије, Словеније и Турске, као и Аустрије и Италије, које имају статус посматрача.
