Током ове календарске године, кроз Сигурну кућу у Врању прошло је 19 корисника, од чега је 10 одраслих лица и деветоро деце, рекао је у разговору за програм РТВ Врање Александар Станојковић, руководилац стручног тима ове установе.
У односу на претходне године, уочава се благи пад броја корисника, али се са друге стране, повећава време задржавања корисника у Сигурној кући, као и број старих лица, истакао је Станојковић.
Календарски крај године у знаку је глобалне кампање „16 дана активизма“ посвећеној подизању свести и подстицању акција за борбу против насиља над женама и девојчицама.
Кампања сваке године почиње 25. новембра, на Међународни дан борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембра, обележавањем Међународног дана људских права.
У нашем граду, жртвама породичног насиља стоји на располагању Сигурна кућа, која функционише у оквиру Центра за локалне услуге социјалне заштите и која, осим основних егзистенцијалних услова, пружа правну и психосоцијалну помоћ, као и подршку приликом школовања деце, о чему брине стручни тим.
Руководилац овог тима, Александар Станојковић каже да је ове године, кроз Сигурну кућу у Врању прошло је 19 корисника, од чега је 10 одраслих лица и деветоро деце.
– Што се тиче старосне структуре, имали смо једно старије лице, деветоро одраслих и деветоро деце.
Најмлађи корисник је имао пет месеци старости, док је најстарији имао 65 година.
Подаци говоре да се, нажалост, из године у годину повећава број старих лица жртава породичног насиља – напомиње Станојковић.
Досадашње искуство говори да жртве насиље трпе у дужем временском периоду и, у просеку, одлуку да се изместе из окружења доносе тек након треће или четврте пријаве насиља.
Такав корак обично предузимају уколико изостане подршка најближег окружења, сродника и пријатеља.
– Цифре говоре да је присутно благо смањење броја корисника Сигурне куће, што је добро.
Међутим, негативан тренд је да се корисници у просторијама Сигурне куће задржавају дуже. Према нашем Правилнику, период задржавања је до шест месеци, али на образложени захтец центара за социјални рад, који су нам упутни органи, тај боравак се може продужити – указује наш саговорник.
Разлози за то су, најпре, немогућност да жртва себи обезбеди стабилно и безбедно окружење, а затим и економска ситуација.
Жене кориснице Сигурне куће су, махом, незапослене, па су им неопходни, како простор за становање, тако и стална примања, указује Александар Станојковић.
– Ми се трудимо да, у сарадњи са разним организацијама, помогнемо економско оснаживање наших корисница, похађање курсева и обука, како би, након изласка из Сигурне куће, могле да себи и својој деци пронађу егзистенцијалну сигурност – каже руководилац стручног тима за Сигурну кућу.
