ГЕРБ је највише заступљена болест која укључује желудац и једњак, а може се погоршати многим различитим факторима, укључујући начин живота, лекове, исхрану, трудноћу, повећање телесне тежине, напрезање и друге здравствене услове. О овој болести, факторима ризика али и лечењу разговарали смо са др Милан Младеновић начелником Интерног одељења врањске Болнице.
Сведоци смо брзог начина живота, нередовне исхране и свакодневних стресова.То су све фактори који утичу на наш квалитет живота и на наше здравље.
– У народу се не прича често о једњаку, једино се говори о горушици као једном од симптома који је везан за једњак. Једњак представља често место у нашем организму где се одвијају патолошки процеси. Једњак заправо представља проводник хране од грла до желуца. Свако од нас понекада има горушицу, осећај киселине и горчине у устима и то су најблажи симптоми, затим следи печење иза грудне кости и ту смо увек опрезни, како бисмо искључили кардиолошке разлоге, и када то искључимо враћамо се на то враћање киселине из желуца у једњак и ми тај поремећај скраћено називамо ГЕРБ, закључује др Младеновић.
Горушица се успешно лечи лековима који смањују секрецију киселине. Али уколико имамо отежано гутање, болове приликом гутања, губитак телесне тежине и присутност анемије у крвној слици, то указује на озбиљне проблеме у једњаку.
– Једна од метода за дијагностику је гастроскопија која би требало да буде обавезна за све старије од 45 година, и она се увек препоручије оним пацијентима код којих су искључени кардиолошки проблеми а који имају бол у пределу једњака каже др Младеновић. Врло често када одрадимо гастроскопију и код нјгорих симптома код одређених пацијената не нађемо никакав карцином мада су карциноми у порасту одкако лечимо хелико бактер пилори наглашава др Младеновић.
Уколико приметимо да нам одређена храна ствара киселину, треба је избегавати а после оброка обавезно прошетати, подсећа наш саговорник.
