У Градској кући одржана је церемонија поводом завршетка пројекта инсталације соларне електране на крову зграде Градске управе у Врању, чиме је електрана и званично пуштена у рад.

Церемонији поводом завршетка пројекта инсталације соларне електране на крову зграде Градске управе присуствовали су Емануел Жиофре, амбасадор Европске уније у Србији и Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије. Њих је испред зграде Градске управе дочекао градоначелник Врања, др Слободан Миленковић. Потом је у холу зграде одржана кратка презентација о доступности информација грађанима, а које се тичу производње и уштеде путем нове инсталације, што ће се константно приказивати на дисплеју у холу Градске управе.

Процена је да ће укупна производња енергије током 25 година износити приближно 1.413 мегавати, са годишњим производом од око 60 мегавати. Такође, очекује се знатно смањење емисије угљен диоксида.

-То је један иновативни пројекат који има за циљ, пре свега, подизање свести код грађана који долазе да користе административне услуге Градске управе, да могу директно на екрану да виде колика је производња из сунчеве енергије, колика је то уштеда у новцу, у броју посечених стабала, ископаном угљу и смањењу углен диоксида, што све има утицај на ефекат стаклене баште. Соларна електрана је јачине 50 киловати, а вредност инвестиције је 53 хиљаде евра. Од тога је Европска унија финансирала 42 хиљаде 400 евра, док је локална самоуправа издвојила 10 хиљада 600 евра, истакао је градоначелник, др Слободан Миленковић.

Градоначелник је изразио захвалност делегацији Европске уније на препознавању овог пројекта и Министарству за европске интеграције на подршци у реализацији овог, али и многих других пројеката.

Енергетска менаџерка града Врања, Данијела Бандовић, презентовала је пројекат и начин праћења многих параметара путем софтвера.

Овај пројекат реализован је захваљујући иницијативи Споразум градоначелника за климу и енергију, који у региону Западног Балкана, а тиме и у Србији, спроводи ГИЗ.

Било је речи и о томе да се овакав пројекат прошири на школе, вртиће и друге јавне објекте.

-Очигледно се морамо сналазити у новим условима климатских промена и енергетске диверсификације и ту нам је Европска унија први партнер, јер разуме, јер ми као део Европе, без обзира што нисмо чланица ЕУ, делимо исте вредности, обавезу смањења угљен диоксида до 2050. године, јер Европа треба да постане континент без угљен диоксида, а ми смо део тог континента и зато је оваква врста сарадње са ЕУ јако добродошла, али је истовремено показатељ користи и једне и друге стране, нагласила је министарка за европске интеграције Тања Мишчевић.

Приступањем овој иницијативи, градови се добровољно обавезују на спровођење климатских и енергетских циљева Европске уније.

-Врање је потписник Споразума градоначелника од 2011. године и од тада је Град преузео низ акција које су показале посвећеност и лидерство у борби против климатских промена и дао позитивне примере ка енергетској транзицији у коју смо сви укључени, с обзиром да је неопходно да на глобалном плану смањимо потрошњу фосилних горива, да много више користимо енергију из обновљивих извора енергије и зато су пројекти као што је овај од велике важности. Европска унија је у протеклих десет година само у енергетски сектор у Србији дала 600 милиона евра и наставићемо тако и у наредном периоду, нагласио је Емануел Жиофре, амбасадор Европске уније у Србији.

Жиофре је честитао локалној самоуправи на реализацији овог пројекта. Из Србије има 22 потписника који су се обавезали на ублажавање климатских промена, прилагођавање и смањење енергетског сиромаштва.