Српска православна црква и верници прослављају Светог Трифуна, хришћанског великомученика из трећег века, који је у српском народу познат и као заштитник виноградара и винара који га славе и као славу.
Свети Трифун се сматра заштитником воћа, посебно лозе, отуда и грожђа, али и других плодова. Рођен је у селу Кампсади у Фригији (данашња Турска) од сиромашних родитеља, у 3. веку. У детињству је чувао је гуске и, према предању, дата му је велика Божја благодат – могао је да исцељује и људе и стоку, али и изгони зле духове. Излечио је ћерку римског цара Гордијана. Цар је богато наградио Трифуна, али дарове које је добио разделио је сиромашнима и вратио се чувању гусака.
– Има она изрека која каже да Свети Трифун није само заштитник виноградара и угоститеља него га славе и као крсну славу. Постоји веровање у народу да ако падне снег онда ће родити шљиве, ако падне киша онда ће бити родни виногради, а ако буде ведро онда ће да буде сушна година, поручује свештеник Љубиша Врачевић.
Сутра нам предстоји и празник Сретења Господњег који се обележава и као Дан државности у нашој земљи. Овај празник се у мањој мери слави и као крсна слава код Срба.
– Празник Сретење Господње када је Господ Исус Христос унешен у храм и када га је Свети Сименон примио у наручје и унео га у храм. То је и државни празник кога сви прослављамо. Свети Симеон се упокојио када је узео Христа јер је то велика част и награда што је дочекао Богопримца, додаје свештеник Врачевић.
На дан Сретења Господњег биће служена литургија од 9 сати ујутру па је наш саговорник искористио прилику да позове све вернике да узму учешће у литургији јер се кроз молитву обраћамо Господу.
