Сваки други четвртак у марту се обележава као Светски дан бубрега, што је прилика да се говори о све распрострањенијим болестима овог виталног људског органа. Наша екипа је у сусрет овом дану посетила Дневну болницу за дијализу Опште болнице у Врању и разговарала са начелником, др Славчетом Стаменовим.
Сваки десети човек има неко хронично обољење бубрега, а у нашој земљи оваквих болесника је око 700 хиљада.
У овом тренутку у Србији је више од пет хиљада пацијената на хроничном програму дијализе, а број обољења бубрега је у порасту, каже др Славче Стаменов, начелник Дневне болнице за дијализу, у коју најмање два пута седмично долазе пацијенти из читавог Пчињског округа и Косовског Поморавља.
– Спадамо у ред већих дијализних центара у Србији. Број болесника је преко 100, уназад десетак година и тај број варира између 120 до чак 130.
Покривамо једно велико подручје и морамо да за све те болеснике увек имамо места.
Због броја болесника и капацитета којима располажемо, радимо у три смене – наводи др Стаменов.
За пацијенте који су на хроничном програму дијализе, мора да буде места, јер им је та врста терапије од животног значаја и помаже им да имају квалитетан живот и нормално функционисање.
Ипак, редовни прегледи и контроле су неопходни, како би се дијализа одложила или потпуно искључила.
– Када болесник дође у терминалном стадијуму, ми немамо много могућности за неке друге дијагностичке и терапијске методе, већ мора да се одмах укључи на хемодијализу.
Ако се јави у почетном стадијуму, имамо довољно времена да га пратимо са одређеном терапијом и саветима о изменама начина живота и исхране, чиме одложимо дијализу, а може и да никада не дође до ње – указује др Стаменов.
Његово искуство каже да пацијенти који се јаве на време могу да се лече без дијализе и двадесетак година, чак иако имају и придружене болести, попут хипертензије или дијабетеса.
Превенција бубрежних обољења подразумева скрининг, односно лабораторијски преглед крвне слике и биохемијски преглед урина, који многи схватају као не претерано важан, наводи наш саговорник.
– Али ја тврдим да је то врло битна лабораторијска претрага зато што нам она даје слику стања, не само функције бубрега, већ и осталих органа.
Постоји изрека „преглед урина је течна биопсија бубрега“, дакле једна потпуно безболна биопсија из које можете много информација да добијете – истиче др Стаменов.
За здравље бубрега су веома важни физичка активност, добар сан и пажња у исхрани.
– Заборавите на со! Не у смислу да је уопште не користите, али ограничите унос.
Болесницима се не препоручује конзервирана храна, унос црвеног меса и сухомеснатих производа – поручује др Славче Стаменов.
Бубрежним болесницима пак, начелник врањске Дневне болнице поручује да не мисле превише о својој болести и не дозволе да је она омете у свакодневном животу, али никако ни да је занемаре.
