У оквиру серијала „Све боје спорта“ који је део пројекта „Снажна деца, снажан град“ који подржава Град Врање бавили смо се и темом балансирања спортских активности и технологија. О овој теми смо на округлом столу говорили са дугогодишњим тренерима Ратком Крстићем и Оливером Тончићем.
Модерно доба са собом је донело повећану употребу дигиталних технологија па деца део слободног времена проводе поред телефона, таблета или компјутера. Бављење спортом није више једини начин на који деца могу да, жаргонски речено, убију досаду.
– Рекреативни спорт је код нас на југу најмање изражен. У неким другим градовима људи се озбиљније баве физичком активношћу. Последњих година је све више спортских терена и неких трим стаза, али са друге стране довољно је само да изађете напоље и да се бавите било којом физичком активношћу, а то је најлакше. Ту,пре свега, подразумевамо трчање, поручује Оливер Тончић, одбојкашски тренер.
Дугогодишњи тренер каратеа у нашем граду Ратко Крстић говорио је о томе која је улога родитеља и како се они понашају када дођу на неки тренинг. Да би дете заволело спорт потребно је да га родитељ подстакне и да му да лични пример.
– Када дете дође на тренинг, тада родитељ види колико оно напредује, али ја као тренер и као стручњак најбоље видим његов напредак. Ја у јулу и августу не држим тренинге у сали него смо напољу на стадиону и драго ми је да дође по тридесеторо деце, али дође и толико родитеља. Ми кренемо да вежбамо па их ја позовем да се прикључе, али неки кажу да им је тешко. Кажем им онда барем шетајте око стадиона, а онда ми они кажу па одлично је, ходали смо по три километра, додаје Крстић.
Детету одмалена треба створити здраву спортску навику која је основа за даље рекреативно бављење спортом. Дигиталне технологије су олакшале свкодневни живот појединца, али у животу деце оне не треба да буду свакодневно, порука је са овог округлог стола.
