У оквиру програма прославе Дана града, одржано је представљање међународног зборника „Устанци, побуне и ратови у словенским земљама у 19. и 20. веку“. Догађај је организовао издавач ове стручне тематске публикације, Историјски архив „31. јануар“ у Врању.

Зборник је резултат стручног скупа који је прошле године организован на иницијативу стручног тима Историјског архива „31. јануар“.

– На том скупу, Врањанци су могли да чују радове еминентних историчара из земље и иностранства.

Имали смо 13 тема стручњака из Санкт Петербурга и других градова Русије, затим из Словачке, са Београдског и Нишког универзитета, као и из Лепосавића – каже директор Историјског архива „31. јануар“ у Врању, Ненад Јовић.

– Што се тиче теме, она је веома широка и рекао бих да се ретко догађа да се тако нешто дешава у местима која су удаљена од центара, какви су Београд, Нови Сад и, донекле, Ниш – указује др Иван М. Бецић са Института за српску културу из Приштине

Аутори обрађују бурне историјске догађаје у периоду од 200 година и значај публикације је што даје поглед на та дешавање из различитих перспектива.

– Ради се о догађајима који су се дешавали на тлу тадашње јужне Србије, а данашње Северне Македоније, затим централне Србије и аустријских покрајина у којима су живели Словени, те Пољске, Бугарске и Русије.

То је, дакле, једна изузетно свестрана публикација и важно је да се не ради о само историјском приступу теми, већ има и језички прилаз – појашњава Бецић.

Свој допринос теми дале су и врањске архивисткиње Бранка Јаначковић и Драгана Станисављевић, са темом о учешћу овдашњег живља у бурним историјским дешавањима у Великом рату.

– Жеља нам је била да обрадимо и теме које се тичу Врања, односно да осветлимо улогу Врањанаца у том једном крвавом периоду наше историје.

Наш циљ је да подсетимо на то време и укажемо да крв наших предака није узалуд проливена, већ је дата за слободу – указује Јовић.

– Колегинице из Историјског архива из Врања су урадиле један заиста добар рад о страдању ратних заробљеника из ратних јединица које су регрутовале људе из овог краја.

Дакле, Врање је нашло своје место у овој једно заиста широкој причи са темом из Првог светског рата – закључује Бецић.

На промоцији су, поред др Ивана М. Бецића, говорили и доц. др Ненад Благојевић са Филозофског факултета у Нишу и Бојан Панић, историчар, докторанд Филозофског факултета у Нишу.

Одржавање стручног скупа и објављивање зборника је подржало Министарство културе Републике Србије.